Dide moj

Evo ću se spomenit svoga dida Ante i drugih Ramaca; muškadije, žena, dice. Pobijenih na kućnome pragu za onoga rata od četničke ruke. Nevini, u opancima i šarvalama, očenašima u rukama. Sitimo se naših predaka jerbo smo mi njiova krv a oni su naša savist. Pomolimo se za njiove duše!

Dide moj

Nikada te nisam poljubio
U naručje tebi poletio
Tvoju ruku svojom dodirnuo
Na uvo ti tiho prišapnuo- dide moj

Nisi mene na kolinu lilo
Pričo priče o vuku, ajduku
Ćurlik diljo, sanice pravio
Na Šćit kmisi nediljom vodio- dide moj

Ni moj ćaća tebe ne upamti
U bešiki on siroče osta
Kada dušman tebi mladost uze
a ostavi pustoš, bol i suze- dide moj

Mrka krvca tvoja prolivena
Mojim žilam sada jopet teče
Duh tvoj blagi u meni se krije
Još živit će dok mi scre bije- dide moj

Braća tvoja, Ramci i junaci
Svi nedužni, nikom ništa krivi
Sudbu kletu tobom  podiliše
Na kućnome pragu pogiboše- dide moj

Ramska gruda neka vam je laka
Vječna slava, fala vama svima
Čuvat ćemo uspomenu na vas
Dok je Rame i Ramaca ima - dide moj

Vlado Pavličević, Popovača