Bože moj kad se sitim ono dosad kako je bilo i kako se deveralo a jopet bilo lipo.- započe priču baba Dobroška.
Na moju istinu više se radilo a jopet se lipše živilo nego sad. Puna klanica ajvana, u krmetnjaku dvoje troje krmadi, pun kokošinj kokoša i pilića, svega izabila. A nu sad! Nigdi ništa Bog te vidio. Smaklo i krave i krmad i kokoš pa kaže da se ništa neisplati držat nalet ga nebilo. Ma kako se neisplati moja grdna i ljuta rano!? Da isan oće urdobit kruva u vareniku – nema, da oće dite proždrt šolju varenike jopet nema ako neće onu umjetnu, kupovnu Bog je nesmako dabili. Čim ja nju jednom srknem odma znam da je umjetna i gotovo. Odma` me nešto žđupi u žličici.
Sad se sve pogospodilo moja Dobroška. – podrža je kuma Peranuša. Svi oće bit gospoda ko đoja, svakom u kući lipo prostrto, nema klanice, nema đubreluka, nema krmetnjaka ni kokošinja, ko biva oni su išli u školu pa im to ništa netriba a neki se đati i stide što imaju kravu i klanicu. Evo smakoše svi krave i ostaše u cilom selu samo dvitri.
Eno moja kuma čula sam da je onaj Zelušin mlaji razvalio đubreluk da se i nezna di je bio. A naki đubreluk, skroz petoniran a on ga svega ispargo. Pokojni mu ćaća donosio trenicu iz Austrije za šalongu i sve lipo šalovo, a nu sad. Što mu je smeto prisilo mu ono, jebena pogrda. - tužno se zapita kuma Peranuša.
U to vrime su pričali da je pokojni samo na đubreluk potrošio sto iljada oni para. – priključi se osudi ovog gnjusnog čina i baba Zadruša. Šta ćeš moja kuma kad nevistama smrdi i gotovo. Eno kažu ona Zelušina nevista izgrljutala vičuć da joj čovik smakne kravu i krme i da sruši đubreluk. Ona ko biva radi doli u tim đavlijim strankama pa nesmi smrdit na klanicu. – pokuša pojasniti baba Peranuša i nastavi.
Ne znam žene moje jeli istina ili nije a ja sam čula da je čoviku rekla - ili đubreluk ili ja, pa ti sad izaberi. I šta će jopet čovik siroma vego ajde sruši ga i neka ga belaj nosi. Posle je jopet pričo da je on davno sam tijo srušit đubreluk, ko biva šta ćemu.
Ma čula sam da mu se maskari onaj Ikanov ispod greblja a on još gori dušnje mi. – veli Zadruša. Baleče mu se a sve ko lipo šnjim jebena pogrda i k`o biva prijatelj, je govno Bože me ne pokaraj.
Eno čim je se oženio odma petoniro guvno, ko đoja da nije blato da se ne bi nevista slučajno izmrljala. K`o da se ne bi znalo da se ikad kod njegovog pokojnog ćaće vrlo žito na guvnu. I eno mu sad nevista šeta po petoniranom guvnu moja kuma a on cipa drva na petonu. Gospoja jašta bona. Digla glavu ko ti je ko ona.
Bože sačuvaj dokle je došlo, kažu ove nove neviste da se ništa neisplati radit ni držat ajvan, ni sadit kompire,ni gra` ni luk. Kažu sve je jevtino. One koje nešto i posade u proliće u bašči ništa neće okopavat i ostaće virnje mi neokopano ako se baba ne naćuli u bašči i neokopa i oplije. – završi Dobroška.
Ako im se ništa neisplati radit od čega misli živit kuga ga netila, šta će kad u prodavnici nestane?
I dan danas se šprdaju kad je pokojni Jozan Tadin, pokoj mu njegovoj lipoj duši, reko – ma isplati mi se držat volove, jebo te sveti, tamam da mi samo seru u klanici. Dabogda moja kuma da i ovi danas to ne dočekaju, ali kako rade moglo bi doć` vrime da se i njima isplati držat volove. E da mi je dočekat da vidim ove današnje neviste kako nose đubre u traljama na njivu ili kako vodaju volove volila bi nego išta - sa ironičnim osmijehom završi baba Peranuša.
Na moju istinu više se radilo a jopet se lipše živilo nego sad. Puna klanica ajvana, u krmetnjaku dvoje troje krmadi, pun kokošinj kokoša i pilića, svega izabila. A nu sad! Nigdi ništa Bog te vidio. Smaklo i krave i krmad i kokoš pa kaže da se ništa neisplati držat nalet ga nebilo. Ma kako se neisplati moja grdna i ljuta rano!? Da isan oće urdobit kruva u vareniku – nema, da oće dite proždrt šolju varenike jopet nema ako neće onu umjetnu, kupovnu Bog je nesmako dabili. Čim ja nju jednom srknem odma znam da je umjetna i gotovo. Odma` me nešto žđupi u žličici.
Sad se sve pogospodilo moja Dobroška. – podrža je kuma Peranuša. Svi oće bit gospoda ko đoja, svakom u kući lipo prostrto, nema klanice, nema đubreluka, nema krmetnjaka ni kokošinja, ko biva oni su išli u školu pa im to ništa netriba a neki se đati i stide što imaju kravu i klanicu. Evo smakoše svi krave i ostaše u cilom selu samo dvitri.
Eno moja kuma čula sam da je onaj Zelušin mlaji razvalio đubreluk da se i nezna di je bio. A naki đubreluk, skroz petoniran a on ga svega ispargo. Pokojni mu ćaća donosio trenicu iz Austrije za šalongu i sve lipo šalovo, a nu sad. Što mu je smeto prisilo mu ono, jebena pogrda. - tužno se zapita kuma Peranuša.
U to vrime su pričali da je pokojni samo na đubreluk potrošio sto iljada oni para. – priključi se osudi ovog gnjusnog čina i baba Zadruša. Šta ćeš moja kuma kad nevistama smrdi i gotovo. Eno kažu ona Zelušina nevista izgrljutala vičuć da joj čovik smakne kravu i krme i da sruši đubreluk. Ona ko biva radi doli u tim đavlijim strankama pa nesmi smrdit na klanicu. – pokuša pojasniti baba Peranuša i nastavi.
Ne znam žene moje jeli istina ili nije a ja sam čula da je čoviku rekla - ili đubreluk ili ja, pa ti sad izaberi. I šta će jopet čovik siroma vego ajde sruši ga i neka ga belaj nosi. Posle je jopet pričo da je on davno sam tijo srušit đubreluk, ko biva šta ćemu.
Ma čula sam da mu se maskari onaj Ikanov ispod greblja a on još gori dušnje mi. – veli Zadruša. Baleče mu se a sve ko lipo šnjim jebena pogrda i k`o biva prijatelj, je govno Bože me ne pokaraj.
Eno čim je se oženio odma petoniro guvno, ko đoja da nije blato da se ne bi nevista slučajno izmrljala. K`o da se ne bi znalo da se ikad kod njegovog pokojnog ćaće vrlo žito na guvnu. I eno mu sad nevista šeta po petoniranom guvnu moja kuma a on cipa drva na petonu. Gospoja jašta bona. Digla glavu ko ti je ko ona.
Bože sačuvaj dokle je došlo, kažu ove nove neviste da se ništa neisplati radit ni držat ajvan, ni sadit kompire,ni gra` ni luk. Kažu sve je jevtino. One koje nešto i posade u proliće u bašči ništa neće okopavat i ostaće virnje mi neokopano ako se baba ne naćuli u bašči i neokopa i oplije. – završi Dobroška.
Ako im se ništa neisplati radit od čega misli živit kuga ga netila, šta će kad u prodavnici nestane?
I dan danas se šprdaju kad je pokojni Jozan Tadin, pokoj mu njegovoj lipoj duši, reko – ma isplati mi se držat volove, jebo te sveti, tamam da mi samo seru u klanici. Dabogda moja kuma da i ovi danas to ne dočekaju, ali kako rade moglo bi doć` vrime da se i njima isplati držat volove. E da mi je dočekat da vidim ove današnje neviste kako nose đubre u traljama na njivu ili kako vodaju volove volila bi nego išta - sa ironičnim osmijehom završi baba Peranuša.
Ivica Barišić
