Svitnjak

„Ko je klapo sabaile?“
Pitam mamu znatiželjno.
„Prije zore, bila dana. 
Niz drvene basamake
Kroz divanu pa na lisu.
Ko je vridan uranijo?“

„De se siti di si sinoć
Drugom dicom noć dočeko.
Di ste bili, šta radili,
Kasko ste se zabavili?“

„Poviš  Rame, na vrh kose
Svak po glavnju iznio je.
Svitnjak velik zapalili
Da ga nije u tri sela.
Oko ognja posidali
Pa pivali i molili
Svetom Ivi, dragom Bogu
Da nam budu na pomoći.
Ko je rabar  priskako je
Priko vatre, vrućeg žara
A ko plašljiv, čudom gledo.
Baba naša  stopanica,
Virovanje izmoliti
Naredila svima nama.
Svetom vodom poškropila
Mal, živinu pa klanicu
Oba vola i Garova.
Razašli se  mrak već bio.“

„Znaš li sada  ko je klapo?
Baba naša uranila
Prije zore, bila dana.
Prah pepela od svitnajka
Bosim nogam pogazila.
Da je noge dobro služe
Od bolesti  svake štiti
Svetom Ivi pomolila.“

„Dogodine ja ću prvi
Prah pepela pogaziti
Da odnesem malu trku
U svatovma što će biti.“

Ondak  jopet, sam se mislim
Baba stara, noge teške
Propatila puno toga.
Turski zulum, oba rata
Brez čovika a i brata
Tada jadna ostala je.
Njoj je sevap, njoj je priče.
Neka ona bude prva!
A ja ću se pomoliti
Svetom Ivi krstitelju
Da nas čuva, štiti, pazi.

Sveti Ivo, moli za nas!

Vlado Pavličević