Kutak poezije: Ramska majka

U glavi mi stalno jedna slika
Ramska majka sto je nasred Šćita
Hrabro stoji Ramcima govori
Slušajte me vi sinovi moji
Poznaje se po svojoj milosti
Što nam dade u ranoj mladosti
Mladosti se ona našoj divi
Diže djecu i za njiju živi
Teški vakti i vremena bila
U Rami se žena napatila
Od davnina pričalo se to je
Da tri zida na ženama stoje
Žena vazda u Rami patila
Što će jadna zato se rodila
Nekad bila takva su vremena
Nisu ljudi držali do žena
Nema toga u danu vremena
Da se može odmoriti žena
Treba jadna ugoditi svima
Mladim, starim a i odraslima  
Tako ženi cijeli život prođe
Nikad za nju dobrota ne dođe
Svi poslovi što ih kuća traži
Samo čuješ majko daj pomaži
Treba skuhat oprat i to znate
Treba pomust krave dok se vrate
Izmest mlijeko, oplesti čarape
Ugoditi svima i to znate
Puno ženskih poslova je bilo
Što se tada po kući radilo
Veš mašina, usisavač brate
to su bile riječi nepoznate
Skuhaj peri a i kruh zamijesi
To je bio strogo poso ženski
Morale su i ovo da znate
Uvijek muškim pomagati brate
Onda vrijeme tada takvo bilo
Svaku puno djece zadesilo
Onda ljudi pričali ovako
Bog ga dao providit će lako
Ali opet nekako bi reko
U veselju život im proteko
One jadne nisu znale reći
Mene boli idem malo leći
Svakoj majci iz onih vremena
Što su davno već zaboravljena
Poklonit se trebao bi svako
Bilo staro mlado il nejako
Hvala bogu danas dobro žive
One su se zato izborile
Za priznanje ravnopravnost spola
Svakog dana udruga je nova

Autor: Ivan Čuljak, Rovišće