Bože lipi sačuvaj šta ovi političari i oni sa televizora uradiše od naroda?! – pripovida baba Jozinica svojoj susjedi Putaruši sa sigurne udaljenosti od dva-tri metra. 'Eblo me ono ako narod nije istiralo ispameti pričajući i plašeći narod sa tim virusinama. Na moju virnju sve se uplašili ko da je taj virus velik ko šilježe. Na televizoru oni što čitaju visti koda jedva čekaju da kažu kako je još nekoga napala ta virusina, kodaće dobit muštuluk.
Nekad je moja Jozinice bilo sve prilada kad se isan razboli - nastavi Putaruša. Uvik je bilo ako si vele nazibna, boli te malo glavurina, malo grlo i cure ti bale, pij pešest dana čaja, pojdi bilog luka i slanine, utopli se i nemoj plao odat isprikuće i sve proje za evtu. Ako dite, a i veliki, ima vatru onda izbockaj novine, namaži je sa masti i stavi mu je na leđa ili trbu' navečer i sutra više nema vatru. Kad neko kašlje i kiše i cure mu bale sve se zvalo prilada, a vidi ti sad moja draga što sve neće izmislit i sve meću pod priladu. Te ovaj te onaj virus, te ova te ona bakterija, te angina, te krajnici, te ova te ona gripa. Pa poleti dokturu, a on te natovari sa tri vrste praščina, izbode te nekcijama, snimaju te na lengeru i jopet ti sve to proje za evtu ili najviše desetak dana.
Evo odkad svit plaše sa nekakvim đavlijim virusom svitina pokupova brašno, so, šećer, safune i papir za tranje, da prostiš, prkna. – uključi se baba Ćuruša sa svojim komentarom. Natrpalo, Bože sačuvaj svačega pune mogaze, vako nije bilo ni u ratu. Sve to sluša did Šimun koji se malo odmako od baba, sidi na cipalu pored drva, mota škiju, otpunu i uključi se u raspravu. Meščini ovaj narod koda je pomanito na moju viru.
Evo svakidan po nekoliko puta koga god vidiš pa i ovu našu drčinu, samo se peru i trljaju safunima. Kako nebi bio bolestan kad nako ispere kožu, nije to zdravo sveca mi. To pranje ji je dotle i dovelo a sada nesmi se rukovat, nesmi zakašljat, nesmi nediljom posle mise u kafanu, nesmi nigdi na silo, a evo sada nesmi ni u crkvu. Odstupi đavle od kršćene duše. Još će te odvest milicija u unutrašnji ako te vidi da pričaš šljudma ili odeš u crkvu. Isto ko prija o ono vrime. Sad taj 'ebeni virus nemere dobro ni safun isprat, neznam, more bit da i more.
E di su ona vrimena kad se umivalo samo kad poješ kmisi ili uritko dokturu? Pa kad se neko umiva isprid kuće a nije nedilja vego je rajetni dan, pa oni koji ga vide pitaju ga – dićeš to. Ko biva što se umivaš ako neš kmisi.
Imo sam četerest godina kad sam prvi put vidio safun i evo me još živ, ja ti safun ne begenošem i gotovo. E moj dide vrimena su se prominila sad je sve drukčije. – kaže baba Ćuruša. Nisu se vrimena prominila moja Ćuruša vego su se ljudi prominili i to ti je to na moju viru.- odgovori did Šimun.
Sićam se ko da jučer bilo kad smo vrli žito i vijarali na guvnu a pokojni Mirkan Ivušin na vijari razgrćo i raspoređivo žito u najvećoj prašini. Nit se umivo nit se prao safunom a spavalo se tada u pojati. Posle vrševine se sve više žalio da dobro nečuje ali niko se nije puno zabrinjavo. Kažu pusti dida, star je i normalno je da slabo čuje. Did je sve slabije čuo pa i pristo se žaliti da nečuje dok ga nisu počele bolit uši. Nema druge vego dida dokturu. Did se malo plakno ali uši nije diro, šta će boli ga. Doktur ga prigleda, nešto prčka oko ušiju i poče vadit plivu i prašinu iz ušiju. Izvadi doktur, lažno je reć, iz ušiju ko dva mala klupka plive i prašine i reče didu Mirkanu: Dide moj kako ti nije smetalo, pa meni bi ovo smetalu u džepi a kamoli u ošima. Did se malo ražljuti i kaže mu – 'ebem te uviru da mi nije smetalo nebi tebi ni došo.
Neznam jeli istina – nastavi did Šimun – a pričali su kako je tolič pokojni Matiša uvik nosio one opančine i suknene čorapčine i nebi ji skido cilo vrime vrševine dok bi spavo u pojati jer se bojo da se priko noći ne priladi, jerbo kako je govorio da od nogu počinje svaka bolešćurina. Kažu da mu je šenica proklijala iz opančina i sukneni čorapčina ali se jope nije razbolio od neki đavliji virusina vego doživi priko devedeset.
Kad bi kosili travu pa se obrižeš kosom, samo ranu operi onom vodom iz vodira i ajde dalje. Nisu se izmišljale neke deznivekcije i nasiranja, prisutra bi već zareslo.
Vidi sada ove sramote, otimaju se za papir za tranje, da prostiš, prkna. Koda se nemere priživit brez tog papira. Kako smo mi priživili, pasja smrti, brez tog papira nalet ga bilo dabili. Uvik je bilo liti lepušine i trave ujesen još i šišaka od kokuruza a priko zime papirine od vrića a đati i novina. To bi sad rekli da je uvik bio sezonski materijal za tranje, da prostiš, prkna. - našali se did Šimun.
Ajde dide svega ti šuti nemoj nas više gadit, vego ajmo brže ukuću saće vijesti pa da vidimo dokle je došo onaj virus, zemlja ga crna pozobala i da čujemo šta sutra smimo a šta nesmimo radit, a najprija svi na pranje ruku. - naredi baba Putaruša.
I ti dide, da mi nisu prismrdio ukuću a da se dobro ne opereš čistim safunom begeniso ti njega ili nebegeniso, drži se svog ćoška i ne prilazi blizu.
Kažu da najprvo ta živina napada stare ljude i čim ga žđupi sviću mu pale. Baba ti si malo starija pa će tebe prvo napast. – odgovori did. Vidi, vidi, cili život si govorio kako je muško uvik starije tamam da je veliko ko boca, a vidi sad, more i žensko bit starije neka, neka…- odbrusi baba i ode donit iz baule novi safun.
Nekad je moja Jozinice bilo sve prilada kad se isan razboli - nastavi Putaruša. Uvik je bilo ako si vele nazibna, boli te malo glavurina, malo grlo i cure ti bale, pij pešest dana čaja, pojdi bilog luka i slanine, utopli se i nemoj plao odat isprikuće i sve proje za evtu. Ako dite, a i veliki, ima vatru onda izbockaj novine, namaži je sa masti i stavi mu je na leđa ili trbu' navečer i sutra više nema vatru. Kad neko kašlje i kiše i cure mu bale sve se zvalo prilada, a vidi ti sad moja draga što sve neće izmislit i sve meću pod priladu. Te ovaj te onaj virus, te ova te ona bakterija, te angina, te krajnici, te ova te ona gripa. Pa poleti dokturu, a on te natovari sa tri vrste praščina, izbode te nekcijama, snimaju te na lengeru i jopet ti sve to proje za evtu ili najviše desetak dana.
Evo odkad svit plaše sa nekakvim đavlijim virusom svitina pokupova brašno, so, šećer, safune i papir za tranje, da prostiš, prkna. – uključi se baba Ćuruša sa svojim komentarom. Natrpalo, Bože sačuvaj svačega pune mogaze, vako nije bilo ni u ratu. Sve to sluša did Šimun koji se malo odmako od baba, sidi na cipalu pored drva, mota škiju, otpunu i uključi se u raspravu. Meščini ovaj narod koda je pomanito na moju viru.
Evo svakidan po nekoliko puta koga god vidiš pa i ovu našu drčinu, samo se peru i trljaju safunima. Kako nebi bio bolestan kad nako ispere kožu, nije to zdravo sveca mi. To pranje ji je dotle i dovelo a sada nesmi se rukovat, nesmi zakašljat, nesmi nediljom posle mise u kafanu, nesmi nigdi na silo, a evo sada nesmi ni u crkvu. Odstupi đavle od kršćene duše. Još će te odvest milicija u unutrašnji ako te vidi da pričaš šljudma ili odeš u crkvu. Isto ko prija o ono vrime. Sad taj 'ebeni virus nemere dobro ni safun isprat, neznam, more bit da i more.
E di su ona vrimena kad se umivalo samo kad poješ kmisi ili uritko dokturu? Pa kad se neko umiva isprid kuće a nije nedilja vego je rajetni dan, pa oni koji ga vide pitaju ga – dićeš to. Ko biva što se umivaš ako neš kmisi.
Imo sam četerest godina kad sam prvi put vidio safun i evo me još živ, ja ti safun ne begenošem i gotovo. E moj dide vrimena su se prominila sad je sve drukčije. – kaže baba Ćuruša. Nisu se vrimena prominila moja Ćuruša vego su se ljudi prominili i to ti je to na moju viru.- odgovori did Šimun.
Sićam se ko da jučer bilo kad smo vrli žito i vijarali na guvnu a pokojni Mirkan Ivušin na vijari razgrćo i raspoređivo žito u najvećoj prašini. Nit se umivo nit se prao safunom a spavalo se tada u pojati. Posle vrševine se sve više žalio da dobro nečuje ali niko se nije puno zabrinjavo. Kažu pusti dida, star je i normalno je da slabo čuje. Did je sve slabije čuo pa i pristo se žaliti da nečuje dok ga nisu počele bolit uši. Nema druge vego dida dokturu. Did se malo plakno ali uši nije diro, šta će boli ga. Doktur ga prigleda, nešto prčka oko ušiju i poče vadit plivu i prašinu iz ušiju. Izvadi doktur, lažno je reć, iz ušiju ko dva mala klupka plive i prašine i reče didu Mirkanu: Dide moj kako ti nije smetalo, pa meni bi ovo smetalu u džepi a kamoli u ošima. Did se malo ražljuti i kaže mu – 'ebem te uviru da mi nije smetalo nebi tebi ni došo.
Neznam jeli istina – nastavi did Šimun – a pričali su kako je tolič pokojni Matiša uvik nosio one opančine i suknene čorapčine i nebi ji skido cilo vrime vrševine dok bi spavo u pojati jer se bojo da se priko noći ne priladi, jerbo kako je govorio da od nogu počinje svaka bolešćurina. Kažu da mu je šenica proklijala iz opančina i sukneni čorapčina ali se jope nije razbolio od neki đavliji virusina vego doživi priko devedeset.
Kad bi kosili travu pa se obrižeš kosom, samo ranu operi onom vodom iz vodira i ajde dalje. Nisu se izmišljale neke deznivekcije i nasiranja, prisutra bi već zareslo.
Vidi sada ove sramote, otimaju se za papir za tranje, da prostiš, prkna. Koda se nemere priživit brez tog papira. Kako smo mi priživili, pasja smrti, brez tog papira nalet ga bilo dabili. Uvik je bilo liti lepušine i trave ujesen još i šišaka od kokuruza a priko zime papirine od vrića a đati i novina. To bi sad rekli da je uvik bio sezonski materijal za tranje, da prostiš, prkna. - našali se did Šimun.
Ajde dide svega ti šuti nemoj nas više gadit, vego ajmo brže ukuću saće vijesti pa da vidimo dokle je došo onaj virus, zemlja ga crna pozobala i da čujemo šta sutra smimo a šta nesmimo radit, a najprija svi na pranje ruku. - naredi baba Putaruša.
I ti dide, da mi nisu prismrdio ukuću a da se dobro ne opereš čistim safunom begeniso ti njega ili nebegeniso, drži se svog ćoška i ne prilazi blizu.
Kažu da najprvo ta živina napada stare ljude i čim ga žđupi sviću mu pale. Baba ti si malo starija pa će tebe prvo napast. – odgovori did. Vidi, vidi, cili život si govorio kako je muško uvik starije tamam da je veliko ko boca, a vidi sad, more i žensko bit starije neka, neka…- odbrusi baba i ode donit iz baule novi safun.
Ivica Barišić/www.rama-prozor.info
