Ako sam se ja mučio moje dite neće!

Nedigla se ja ovdale, moja nevo, ako lažem. Brte priviše ste upušćali ovu drčinu. – nastavi baba svoju kritiku na „današnju mladež“.

Ako ga spremiš da donese drva odma' se neko javi i kaže „ma nemoj njega bona ja ću donit drva ili šta god triba napravit odma' „jadna mater“ kaže „ma nemoj da se dite muči, pusti ga“. Nedaj Bože da ga se probudi prija popasnog doba, ražljutiće se, pa mu izmišljaj šta voli jist, šta nevoli, od mesa voli samo krkinu, nedaj Bože da pojde malo bilog mesa.

Baba bi i dalje nastavila da nije vidila kako se nevista malo „ražljutila“ i da u njij „vrije“, pa prekide svoju kritiku.

Šuti bona baba vire ti, niste ni vi bili sveci a sad oćete svakoga svitovat. - replicira nevista. Koliko je njizi u vaše vrime govorilo dici „ako sam se ja mučio e moje dite neće“, dabet oni što su radili u Njemačkoj. I šta su napravili od dice?

Ćaća mu nije mogo napripravit auta koliko bi on slupo a kod kuće ništa neće privridit. Eno ji danas od kad im nema pokojnog ćaće okolo kradu sve i svašta od trenice, mišalice, telaci, flekserica do auta, a neki žderu i onu đavliju drogu. – pređe nevista u ofanzivu dok se did pravio da ništa nečuje, ko đoja sluša dnevnik na televizoru.

Ništa ja tebi ne zamiram moja nevo, samo kažem da je belaj unišo u svit i gotovo. Ma nisu oni svi naopako, nisam to rekla, ima njizi i naoposom baško ko ova babina unuka. Vidi mi je kako je lipa ko upis, babina cura.

Doji dera malo svojoj babi.

Unuka je baš čitala knjigu napola slušajući dosadašnji razgovor pa se primače babi i sve se nastavu u ležernijem tonu.
Plao mi učiš na moji istinu, nekako si mi se procipila, izrđala. Nemoj stalno virit u tu knjižurinu glava će te zabolit. – zabrinuto će baba.

Daće tebi baba malo para a i od ćaće ćemo malo iščamčat pa da nešto sebi kupiš, vidim nemaš ništa za obuć.
Prikučer ja sterala 'aljine i vidim da imaš dvoje-troje pantale pa sve razdrte po nogavicama. Nebudavše lina ja popade iglu i konac i sve zakrpi, ali jopet grdno za nosat, vego kupi ti nešto novo, nemereš vako od ruga prid svitom.

Ma što si to radila moja baba, pa to su moje nove pantale. – povika unuka – a groma ti čudne babe!

Kako su nove jadna nebila kad su razdrte i po nogama i svagdi, prkno će ti se vidit, jadi te netili. – pojasni baba. Pa nije valjda baba da si mi sve hlače upropastila, a jadna ja. – zakuka unuka.

Nisam upropastila vego samo zakrpila, reci misovo moj sinko, dićeš nako razdrto nosit!

U raspravu se umiješa i nevista, unuka u nevjerici „odleti“ tražiti „zakrpljene pantale“, a baba vidi da je vrag odnio šalu i polako se primisti didu do televizora i šapćući reče – dedera da čujemo kakvo će vrime bit sutra, nešto me probada navr leđa, beli će vrime privrnut.