Obično se u narodu kaže kako se vrimena minjaju i da je nekada sve bilo bolje, ali malo tko kaže kako se i ljudi vrimenom minjaju. Kada uđu u neke starije godine sve im izgleda bolje i lipše onda kad su bili mladi, a kao evo sada baš ništa nevalja i sve se okrenulo naopako.
Baba Mare sidi u kujini i tako poče pripovidat svom čoviku didu Anti kako je to nekad bilo i kako sada ništa nevalja. Ja ti kažem dide, nastavi baba, vrag je odnio ovaj svit kad su ljudi poskidali svete slike sa duvara u kući a povišali slike od dice, pa od svakog diteta po deset, sve jedna do druge. Moja baba još ti je gore to što je isan uveo ćuku u kuću pa ga drži ko svoje dite. Još mu i kupuje nešto posebno za pojist. – nastavi did Ante. Eno ti mladi ljudi namisto dice vodaju šćenad i pričaju šnjima, ono im prisilo akobogda. Je brte ništa ovo nevalja, jadna ja kud iđe ovaj svit. Žao mi ove drčajine i šta će bit šnjima. Ma čuj ti dide, podboči se baba Mare, pogleda ga i podiže glas. Nezna se šta je gore, ćuko ukući ili muško u kujini na moju dušu.
Ko biva muško nešto zna kuvat pa se petlja isprid žene i nešto mrlja u kujini. Aj reci jeli to normalno duše ti. Bog je dao da žensko kuva ručak a muško da radi nešto teže što nemere žensko. Sve je to vidilo na onom đavlijem televizoru. Di se god kuva sve je muško koda ženska nibog dao nije.
Ma kako nebi sve vrag odnio kada ti vidiš da i žene iđu u vojsku i miliciju moj dide. Šta će ona u vojšci i miliciji nalet je nebilo i kakva je to vojska kada je more služit i ženskadija? I kako će ona gonat i fatat lopove ko milicioner? E 'ebem ti taku vojsku i miliciju. Sve naopako Bože sačuvaj. Moja baba ja ti znam čovika čiji sin radi pri vojšci i kažu da mu zapovida žensko a on momak ko odbrda odvaljen.
Ma daj dide ne griši dušu, pusti šta svit priča, pa diće žensko zapovidat pri vojšci muškadiji jadan inebio, odstupi đavle od kršćene duše – zakuka baba. Je je baba na moju dušu kažu da je to istina. Nije se ni on siroma lako prido da mu žensko zapovida ali nadjačalo ga, naredilo i gotovo. Štaš, šuti i slušaj. Kako je tom jadnom momku neznam, ali ćaća mu jedno vrime nije išo šljudima u kafanu da mu se neko nebi rugo, a posle se naviko. Rospulje kako su kovtisale pa oće mimo muška, ko biva nema šta one nemogu radit.
Evo ti moja baba i u crkvi su ženskadija prišla na mušku stranu a ritko ćeš vidit muško na ženskoj strani. Šuti dide tu je i muško krivo. Ko biva nebi se razdvajali kad uniju u crkvi i da iđe svak na svoju stranu, vego i čovik i žena odoše zajedno na mušku stranu. Nekad u moje vrime znalo se di je misto mušku a di žensku. - nastavlja did. Danas se sve to pomišalo pa više neznaš ko je ko. Kažu da dolazi vrime kad se neće smit reć jesi li muško ili žensko i da će sve to bit isto.
Oblače se isto i ženskadija i muškadija, šišaju se isto, muški se farbaju ko ženskadija, nose minđuše i nije im dosta jedna vego nakiti na uvo pešest minđuša đadri ga netili, a ženskadija pije rakiju i pivu i laju ko muškadija, ni srama ni stida, Bože sačuvaj. Svojim očima sam vidio da minđuše nose ko belendžuke po gubicama i na nosu, baško krmad Bože sačuvaj.
Nekad su ljudi, dabet žene, sicale ili kako sad kažu tetovitale križeve na rukama a sada ova omladina nema kakvu nesriću nije nase nalipilo i iscrtalo po sebi a sve s đavlije strane. Valjda vide kako su istetovirani po cilom tilu oni sa televizora što gonaju loptu.
E moja baba, nisi ti vidila svita pa slabo znaš šta se sve more vidit u svitu. Kad sam ja u svoje vrime išo u Njemačku svašta sam vidio a kažu kako je sada još gore. Neznam jeli istina ono što mi je pričo Ivan Prskalušin koji kaže da u Njemačkoj neki muški nose suknje i ženske cipale sa petama pa i nokte ofarba ko ženskadija, 'ebo on svog ćaću Bože me ne pokaraj. – naljuti se did.
Kaže mi još da je čuo kako ima slučajeva di muško spava s muškom a đati i žensko sa ženskim, prisilo im ono. Dosta je dide i više ni rič da nisi reko dva dana neću moć ništa pojist. Odstupi đavle od kršćene duše! – poviče baba, prikrsti se i izvadi očenaše iz đileta.
Ivica Barišić
Baba Mare sidi u kujini i tako poče pripovidat svom čoviku didu Anti kako je to nekad bilo i kako sada ništa nevalja. Ja ti kažem dide, nastavi baba, vrag je odnio ovaj svit kad su ljudi poskidali svete slike sa duvara u kući a povišali slike od dice, pa od svakog diteta po deset, sve jedna do druge. Moja baba još ti je gore to što je isan uveo ćuku u kuću pa ga drži ko svoje dite. Još mu i kupuje nešto posebno za pojist. – nastavi did Ante. Eno ti mladi ljudi namisto dice vodaju šćenad i pričaju šnjima, ono im prisilo akobogda. Je brte ništa ovo nevalja, jadna ja kud iđe ovaj svit. Žao mi ove drčajine i šta će bit šnjima. Ma čuj ti dide, podboči se baba Mare, pogleda ga i podiže glas. Nezna se šta je gore, ćuko ukući ili muško u kujini na moju dušu.
Ko biva muško nešto zna kuvat pa se petlja isprid žene i nešto mrlja u kujini. Aj reci jeli to normalno duše ti. Bog je dao da žensko kuva ručak a muško da radi nešto teže što nemere žensko. Sve je to vidilo na onom đavlijem televizoru. Di se god kuva sve je muško koda ženska nibog dao nije.
Ma kako nebi sve vrag odnio kada ti vidiš da i žene iđu u vojsku i miliciju moj dide. Šta će ona u vojšci i miliciji nalet je nebilo i kakva je to vojska kada je more služit i ženskadija? I kako će ona gonat i fatat lopove ko milicioner? E 'ebem ti taku vojsku i miliciju. Sve naopako Bože sačuvaj. Moja baba ja ti znam čovika čiji sin radi pri vojšci i kažu da mu zapovida žensko a on momak ko odbrda odvaljen.
Ma daj dide ne griši dušu, pusti šta svit priča, pa diće žensko zapovidat pri vojšci muškadiji jadan inebio, odstupi đavle od kršćene duše – zakuka baba. Je je baba na moju dušu kažu da je to istina. Nije se ni on siroma lako prido da mu žensko zapovida ali nadjačalo ga, naredilo i gotovo. Štaš, šuti i slušaj. Kako je tom jadnom momku neznam, ali ćaća mu jedno vrime nije išo šljudima u kafanu da mu se neko nebi rugo, a posle se naviko. Rospulje kako su kovtisale pa oće mimo muška, ko biva nema šta one nemogu radit.
Evo ti moja baba i u crkvi su ženskadija prišla na mušku stranu a ritko ćeš vidit muško na ženskoj strani. Šuti dide tu je i muško krivo. Ko biva nebi se razdvajali kad uniju u crkvi i da iđe svak na svoju stranu, vego i čovik i žena odoše zajedno na mušku stranu. Nekad u moje vrime znalo se di je misto mušku a di žensku. - nastavlja did. Danas se sve to pomišalo pa više neznaš ko je ko. Kažu da dolazi vrime kad se neće smit reć jesi li muško ili žensko i da će sve to bit isto.
Oblače se isto i ženskadija i muškadija, šišaju se isto, muški se farbaju ko ženskadija, nose minđuše i nije im dosta jedna vego nakiti na uvo pešest minđuša đadri ga netili, a ženskadija pije rakiju i pivu i laju ko muškadija, ni srama ni stida, Bože sačuvaj. Svojim očima sam vidio da minđuše nose ko belendžuke po gubicama i na nosu, baško krmad Bože sačuvaj.
Nekad su ljudi, dabet žene, sicale ili kako sad kažu tetovitale križeve na rukama a sada ova omladina nema kakvu nesriću nije nase nalipilo i iscrtalo po sebi a sve s đavlije strane. Valjda vide kako su istetovirani po cilom tilu oni sa televizora što gonaju loptu.
E moja baba, nisi ti vidila svita pa slabo znaš šta se sve more vidit u svitu. Kad sam ja u svoje vrime išo u Njemačku svašta sam vidio a kažu kako je sada još gore. Neznam jeli istina ono što mi je pričo Ivan Prskalušin koji kaže da u Njemačkoj neki muški nose suknje i ženske cipale sa petama pa i nokte ofarba ko ženskadija, 'ebo on svog ćaću Bože me ne pokaraj. – naljuti se did.
Kaže mi još da je čuo kako ima slučajeva di muško spava s muškom a đati i žensko sa ženskim, prisilo im ono. Dosta je dide i više ni rič da nisi reko dva dana neću moć ništa pojist. Odstupi đavle od kršćene duše! – poviče baba, prikrsti se i izvadi očenaše iz đileta.
Ivica Barišić
