U ljudskoj prirodi je očito kako čovjek stari tako je više kritičan prema mladim naraštajima oko sebe. Svatko od nas je čuo ili čak „uhvatio“ sebe kako govori da je nekad bilo dobro i dica su bila dica, mladi su bili dobri, pametni, vrijedni, pošteni...a vidi sad! Generacija prije 50 ili 60 godina su govorile za svoje prethodnike isto kao i prije 30 godina ili danas.
Svi misle kako je sve bilo u redu kad su oni bili mladi, a sada ništa ne valja. Je li to baš tako?
Pa i prije 50 godina pričalo se po selu kako je jedna baba govorila: „dobro jesam rodila troje kopiladi, ali Bože sačuvaj nikad 'vakog kurvaluka nije bilo“. A druge žene su joj se „ko đoja“ rugale zbog toga.
Dedera nam baba ispričaj nešto kako je to bilo kad si ti bila mlađa, kako ste ašikovali i zabavljali se - upita nevista svoju svekrvu. Ajde, ajde, moja nevista beri pamet, što ti je zatim i šta se samnom šprdaš - naljuti se baba Anđe. Na moju istinu sve je bilo lipše za omladinu u moje vrime nego u tvoje i u ovo sada od ove dice, dušnje mi. Vidi šta rade i kako su brezobrazni, ali tako ste ji naučili, nisu oni krivi. Ćaća i mater su ji tako naučili. Ni s vama se nije moglo nakraj kad ste išli u školu, Bože sačuvaj. Ne znam za te ali ona moja 'ćer a i sin brate, načečuralo one kosmulje pa mlati s glavurinom baško paripče. Pa onda u onom đavlijem disku šizi po cilu noć. Ujitro ga nemoreš probudit, a triba kosit, kupit sino, kopat,... - poče nabrajati baba Anđe.
Danas je još gore, na moju istinu, eno ti se ovi mlaji drpaju po tim birtijama pa i po testi, i svagdi se žvalje pogrde isanske, Bože me ne pokaraj. Nek se vinča pa nek se onda drpa koliko mu u dušu stane a ne vako. U moje vrime toga nije bilo, jok - naglasi baba. Ma jok di će bit, -uključi se did Pavo s diskretnim osmijehom, šuti baba rogati nemoj da ja počnem propovidat, bolje ti je šuti.
Ma što ti imaš reć, bolje ti je mani se te rakijetine i ako ćeš pričat pričaj ko isan a ne baško džudija - prekide baba dida u strahu da did nebi nešto rekao što se ne smi pričati. Danas niko bome neće radit, ni neviste ni dica. Ja sam, na moju dušu, zbabna išla uplaninu kopat kompire cili bogov dan i kad sam sašla uvečer se obliznila, evo ti dida pa pitaj moja nevista. A sada čim zatrudni vodi je ovom doktoru, vodi je onom dokturu, oće ovo ist, ovo neće, nesmi ni kašiku podignut a svi oko nje letaju i beslejišu je, pasja smrti. Ajde babo kruva ti šta ti je falilo, jopit je sve dobro prošlo, ubaci se did.
Ma ti mi se javljaš, dok sam bila zbabna i rađala nikad me nisi pito triba li ti išta, sve ti je drugo bilo važnije. Ja se obliznila a ti dvadana ni blizu prismrdit, pogrdo dabili. Kad se kobila oždribila tri dana nisi izlazio iz klanice, a mene pitat kako sam ko biva bilo te stid prid svitom – „zamlati“ baba dida i on više nijedne i nastavi. Današnju dicu ti ne smiš plesnut po prknu odma se izvrati i osiče. I mater ga neda plesnut a u moje vrime kad bi neko plesno dite odma ćaća ili mater kažu udri ga, ruka ti se pozlatila. Vidi, vidi, da nebi nedaj Bože njezino mizinče plesno po prknu ili kakvom šćapinom, di ćeš to radit.
Razgovor se pretvorio u babin monolog i nitko je baš nije želio prekidati, samo je ponekad nevista dodavala - e jašta, šta ćeš... Jadnica ko đoja nebi se tila svekrvi zamirat. A u sebi misli...
(nastavlja se)
Svi misle kako je sve bilo u redu kad su oni bili mladi, a sada ništa ne valja. Je li to baš tako?
Pa i prije 50 godina pričalo se po selu kako je jedna baba govorila: „dobro jesam rodila troje kopiladi, ali Bože sačuvaj nikad 'vakog kurvaluka nije bilo“. A druge žene su joj se „ko đoja“ rugale zbog toga.
Dedera nam baba ispričaj nešto kako je to bilo kad si ti bila mlađa, kako ste ašikovali i zabavljali se - upita nevista svoju svekrvu. Ajde, ajde, moja nevista beri pamet, što ti je zatim i šta se samnom šprdaš - naljuti se baba Anđe. Na moju istinu sve je bilo lipše za omladinu u moje vrime nego u tvoje i u ovo sada od ove dice, dušnje mi. Vidi šta rade i kako su brezobrazni, ali tako ste ji naučili, nisu oni krivi. Ćaća i mater su ji tako naučili. Ni s vama se nije moglo nakraj kad ste išli u školu, Bože sačuvaj. Ne znam za te ali ona moja 'ćer a i sin brate, načečuralo one kosmulje pa mlati s glavurinom baško paripče. Pa onda u onom đavlijem disku šizi po cilu noć. Ujitro ga nemoreš probudit, a triba kosit, kupit sino, kopat,... - poče nabrajati baba Anđe.
Danas je još gore, na moju istinu, eno ti se ovi mlaji drpaju po tim birtijama pa i po testi, i svagdi se žvalje pogrde isanske, Bože me ne pokaraj. Nek se vinča pa nek se onda drpa koliko mu u dušu stane a ne vako. U moje vrime toga nije bilo, jok - naglasi baba. Ma jok di će bit, -uključi se did Pavo s diskretnim osmijehom, šuti baba rogati nemoj da ja počnem propovidat, bolje ti je šuti.
Ma što ti imaš reć, bolje ti je mani se te rakijetine i ako ćeš pričat pričaj ko isan a ne baško džudija - prekide baba dida u strahu da did nebi nešto rekao što se ne smi pričati. Danas niko bome neće radit, ni neviste ni dica. Ja sam, na moju dušu, zbabna išla uplaninu kopat kompire cili bogov dan i kad sam sašla uvečer se obliznila, evo ti dida pa pitaj moja nevista. A sada čim zatrudni vodi je ovom doktoru, vodi je onom dokturu, oće ovo ist, ovo neće, nesmi ni kašiku podignut a svi oko nje letaju i beslejišu je, pasja smrti. Ajde babo kruva ti šta ti je falilo, jopit je sve dobro prošlo, ubaci se did.
Ma ti mi se javljaš, dok sam bila zbabna i rađala nikad me nisi pito triba li ti išta, sve ti je drugo bilo važnije. Ja se obliznila a ti dvadana ni blizu prismrdit, pogrdo dabili. Kad se kobila oždribila tri dana nisi izlazio iz klanice, a mene pitat kako sam ko biva bilo te stid prid svitom – „zamlati“ baba dida i on više nijedne i nastavi. Današnju dicu ti ne smiš plesnut po prknu odma se izvrati i osiče. I mater ga neda plesnut a u moje vrime kad bi neko plesno dite odma ćaća ili mater kažu udri ga, ruka ti se pozlatila. Vidi, vidi, da nebi nedaj Bože njezino mizinče plesno po prknu ili kakvom šćapinom, di ćeš to radit.
Razgovor se pretvorio u babin monolog i nitko je baš nije želio prekidati, samo je ponekad nevista dodavala - e jašta, šta ćeš... Jadnica ko đoja nebi se tila svekrvi zamirat. A u sebi misli...
(nastavlja se)
Ivica Barišić
