Sela su već odavno prazna ili poluprazna, a u njima su ostali samo starci i uritko neko mlaji. U vrime godišnjih odmora dolaze oni što su već davno odprtljali, od Hrvatske do Njemačke. U to vrime oživi svako selo, grad pa i planina. Dolaze u rodni kraj obitelji sa dicom koja su već rođena i odrasla u Njemačkoj. Izmeđuse pričaju njemački a ćaća i mater se sa tim čak i ponose, a ponekad i oni šnjima pričaju svoj loš njemački, ko biva da se pofale kako su se tamoka dobro snašli. Dolaze i priko lita neki iz Njemačke ili Austrije da bi se oženili. Napravi ćaća svadbu i sve pripremi, mladenci nikoga nepoznaju od uzvanika u sali, pokupe jabuku i odma sutra odoše u Bašku Vodu ili Tučepe na urlap. A ti ćaća sređivaj kod kuće nered i račune posle svadbe. Posle Baške Vode svoju „šaci“ ufati pod ruku, pali bemvejca i pravac Dojčland.
Baba Dobroška sidi isprikuće, krpi neke čorapčine pa se okrenu didu i upita: Jeli dide, šta ti misliš oće li nam doć dica i unuci iž Njemačke ovog lita ili će biti ko i lani kad im nije dalo ić kući radi te đavlije korone, prisila im ona akobogda? Ma neznam moja baba, oće akobogda. Evo na televizoru kaže da mogu priko granice prić oni koji su pelcovani. Samo neznam šta će sa dicom ili će i dicu morat pelcovat. Neznam brte. Jadna dica.
Odstupi đavle od kršćene duše, promrmlja did motajući škiju. Ma kud je brte i prtljalo sve u Njemačku i Austriju koda je tamo sve džaba. Ima se i ovde od čega živit. Nije ni ovde svit gladan. Did tamam završi svoju misao kad evo ti isprid kuće, ko da ga iz torbe baci, susjed Šimun Pavin, jedini momak u selu koji je već zapaso prilične godine a još se nije oženio. Spusti šćolu na drva, side na jednu valjugu , izvadi škiju i zamota cigaru. Šćolu nosi jer je davno išćetio nogu pa mu se dalo nazlo.
Ima dvi kuće i dvi klanice, zemlju, livada, šuma i oranica, više nego iko ko radi u Njemačkoj, ali eto, nijednoj se tu nije svidilo. Da je koja bila koja pametna mogla je i na selu bit gospoja.
Šimun bi nju beslejiso i nebi joj falilo ni tičijeg mlika, ali neće nijedna i amen.
Zna on puno poslova svojom rukom radit. Zna s traktorom, zna s kosilicom, zna sa aparatom za zavarivanje, zna peć rakiju, zna napravit kosišće, otkovat kosu, napravit držalicu, grabljišće, vile, kućice za ćuke i tice. Ma nema šta nezna a i vridan je i oće radit. A možda su neke i tile udati za njega ali je uvik nešto krenulo ukrivo i sve bi propalo.
Pa što se ti neoženi moj Šimune, mogla su ti dica već bit velika, upita baba.
De bona baba šuti bolje ti je, koda ja nebi tijo ali eto bolje da ti nepričam šta je sve bilo jer ti to nebi razumila. Bio sam ti ja i u Njemačkoj i radio i dobro zarađivo. Firma, ko naše komunalno, je bila dobra i nije bilo teško radit. Meo sam testu i nije bilo loše.
Ali nema ti kod Švabe vako ko ovde, sidi pa zamotaj cigaru. Nego namotaj ti cigara navečer dok neradiš a priko dana ti moreš mest testu i pušit, nema tu puno ležanja.
Imo sam ti ja tamoka i curu, jednu našu ovdale. Odo šnjom neko vrime, i pravo ašikovali, malo naučio i jezik, izlazio šnjom u restorane, na igranke, pa i naučio šizit, ali nešto jopet fali i gotovo. Nisam se mogo skroz obiknut i đati bi čim zaspem klapijo ovo naše selo i da se ko biva vraćam ovde.
Govorio sam ja njoj da bi se mogli vratit ovde i tu se more dobro živit. Ali kaki, ona ni mukajet.
Nebudavše lin, jednoč ja pokupim svoje stvari i pravac kući, jebo ti Njemačku.
Imo sam ja i ovde cura na pasija priskakala, jakuće bona. Ali čim seoske babe i ženetine to vide odma joj protiv mene svašta ispričaju, te vaki je, te naki je, biži od njega šta će ti on i na moju dušu je odvrate otoga da se uda zame.
Svaku curu koju najem seoske babe me prid njom skude i ona pobiže.
Da nije bilo seoski ženturina davno bi se ja oženio.
Džaba ti i kuće i klanice i njive i livade, nju to više ne zanima.
I eto ti sad, nožurine mi oslabile, često me žđupi u žličici pa se nemogu ispravit, pušim puno pa me ufati kašalj pa nepušća a onda ponekad i rakijetine više proždrem, ležim sam i gledam onu televizorinu. Priviše sam godina zaprdio u prkno da bi još tražio žene za udaju i tovario sebi betermu na leđa, zaključi Šimun.
Did malo zavrti glavom a baba Dobroška samo tiho promrmlja – a eto štaš, tako je Bog tijo.
Ivica Barišić
Baba Dobroška sidi isprikuće, krpi neke čorapčine pa se okrenu didu i upita: Jeli dide, šta ti misliš oće li nam doć dica i unuci iž Njemačke ovog lita ili će biti ko i lani kad im nije dalo ić kući radi te đavlije korone, prisila im ona akobogda? Ma neznam moja baba, oće akobogda. Evo na televizoru kaže da mogu priko granice prić oni koji su pelcovani. Samo neznam šta će sa dicom ili će i dicu morat pelcovat. Neznam brte. Jadna dica.
Odstupi đavle od kršćene duše, promrmlja did motajući škiju. Ma kud je brte i prtljalo sve u Njemačku i Austriju koda je tamo sve džaba. Ima se i ovde od čega živit. Nije ni ovde svit gladan. Did tamam završi svoju misao kad evo ti isprid kuće, ko da ga iz torbe baci, susjed Šimun Pavin, jedini momak u selu koji je već zapaso prilične godine a još se nije oženio. Spusti šćolu na drva, side na jednu valjugu , izvadi škiju i zamota cigaru. Šćolu nosi jer je davno išćetio nogu pa mu se dalo nazlo.
Ima dvi kuće i dvi klanice, zemlju, livada, šuma i oranica, više nego iko ko radi u Njemačkoj, ali eto, nijednoj se tu nije svidilo. Da je koja bila koja pametna mogla je i na selu bit gospoja.
Šimun bi nju beslejiso i nebi joj falilo ni tičijeg mlika, ali neće nijedna i amen.
Zna on puno poslova svojom rukom radit. Zna s traktorom, zna s kosilicom, zna sa aparatom za zavarivanje, zna peć rakiju, zna napravit kosišće, otkovat kosu, napravit držalicu, grabljišće, vile, kućice za ćuke i tice. Ma nema šta nezna a i vridan je i oće radit. A možda su neke i tile udati za njega ali je uvik nešto krenulo ukrivo i sve bi propalo.
Pa što se ti neoženi moj Šimune, mogla su ti dica već bit velika, upita baba.
De bona baba šuti bolje ti je, koda ja nebi tijo ali eto bolje da ti nepričam šta je sve bilo jer ti to nebi razumila. Bio sam ti ja i u Njemačkoj i radio i dobro zarađivo. Firma, ko naše komunalno, je bila dobra i nije bilo teško radit. Meo sam testu i nije bilo loše.
Ali nema ti kod Švabe vako ko ovde, sidi pa zamotaj cigaru. Nego namotaj ti cigara navečer dok neradiš a priko dana ti moreš mest testu i pušit, nema tu puno ležanja.
Imo sam ti ja tamoka i curu, jednu našu ovdale. Odo šnjom neko vrime, i pravo ašikovali, malo naučio i jezik, izlazio šnjom u restorane, na igranke, pa i naučio šizit, ali nešto jopet fali i gotovo. Nisam se mogo skroz obiknut i đati bi čim zaspem klapijo ovo naše selo i da se ko biva vraćam ovde.
Govorio sam ja njoj da bi se mogli vratit ovde i tu se more dobro živit. Ali kaki, ona ni mukajet.
Nebudavše lin, jednoč ja pokupim svoje stvari i pravac kući, jebo ti Njemačku.
Imo sam ja i ovde cura na pasija priskakala, jakuće bona. Ali čim seoske babe i ženetine to vide odma joj protiv mene svašta ispričaju, te vaki je, te naki je, biži od njega šta će ti on i na moju dušu je odvrate otoga da se uda zame.
Svaku curu koju najem seoske babe me prid njom skude i ona pobiže.
Da nije bilo seoski ženturina davno bi se ja oženio.
Džaba ti i kuće i klanice i njive i livade, nju to više ne zanima.
I eto ti sad, nožurine mi oslabile, često me žđupi u žličici pa se nemogu ispravit, pušim puno pa me ufati kašalj pa nepušća a onda ponekad i rakijetine više proždrem, ležim sam i gledam onu televizorinu. Priviše sam godina zaprdio u prkno da bi još tražio žene za udaju i tovario sebi betermu na leđa, zaključi Šimun.
Did malo zavrti glavom a baba Dobroška samo tiho promrmlja – a eto štaš, tako je Bog tijo.
Ivica Barišić
